Changing Practices of "Being Together" in the Transnational Kin-Relationships among Gorani.
The article aims to study how Gorani manage family-kin relationships across space and time examining the continuities and shifts as they create and experience shared co-presence due to the developments of the migration patterns and increasingly complex transnational modes of living. The dynamics of...
| Published in: | Bulletin of the Institute of Ethnography of the Serbian Academy of Sciences & Arts / Glasnik Etnografskog Instituta SANU Vol. 67; no. 3; pp. 501 - 523 |
|---|---|
| Main Author: | |
| Format: | Article |
| Published: |
Institute of Ethnography, SASA
2019
|
| Subjects: | |
| Online Access: | View this record in EBSCOhost |
| Summary: | The article aims to study how Gorani manage family-kin relationships across space and time examining the continuities and shifts as they create and experience shared co-presence due to the developments of the migration patterns and increasingly complex transnational modes of living. The dynamics of the political, economic, social etc. environment are also considered when people's efforts and practises of doing family and maintenance of kinship are analysed. The author proceeds from the assumption that transnational family-kin members seek and find ways to make (imagined, by proxy, virtual and physical) togetherness and to keep up their relationships viable and active across space and time. In this respect, various tools and strategies supplementing each other are used, among them - memories, imaginations, dreams, gifts, souvenirs, remittances, long-distance communication and visiting trips. The article draws on ethnographic first-hand data which is gathered due to multi-sited fieldwork in selected villages in the region of Góra (sending area) in Kosovo, on the one hand, and the cities of Belgrade and Skopje as labour and living places for many Gorani, on the other. Рад има за циљ да проучи начинe на којe Горанци управљају својим породичним односима у простору и времену, испитујући континуитете и промене у њиховом стварању и доживљавању узајамног присуства услед развоја миграционих образаца и све комплекснијих транснационалних модела живљења. Динамика политичког, економског, друштвеног и других окружења такође се узима у обзир приликом анализе напора и праксе људи у одржавању породичних и сродничких веза. Аутор полази од претпоставке да чланови транснационалних породица траже и налазе начине да остваре (замишљено, преко посредника, виртуелног или физичког) заједништво и да одржавају своје везе живим и активним у простору и времену. У том смислу, користе се различити поступци и стратегије које се узајамно допуњују, као што су: сећање, машта, снови, поклони, сувенири, новчане пошиљке, комуникација на даљину и посете. Рад се заснива на етнографским подацима „из прве руке" који су прикупљени током мултилокалног истраживања у одабраним селима подручја Горе (област порекла и окупљања) на Косову, као и у градовима Београд и Скопље - местима у којима многи Горанци раде и живе. |
|---|