THE CULTURE OF MEMORY AS A RESPONSE TO THE POLITICS OF REVISION AND OBLIVION: DIANA JOHNSTONE, EVEANN PRENTICE, AND ELENA GUSKOVA ON THE KOSOVO WAR AND NATO BOMBING OF YUGOSLAVIA.
This paper deals with the texts by the American journalist and philologist Diana Johnstone, the British journalist Eve-Ann Prentice, and the Russian historian Elena Guskova. We shall focus on the analysis of the attitudes and insights which they have gained in their researches regarding the topics o...
| Published in: | Nasleđe no. 47; pp. 201 - 216 |
|---|---|
| Main Author: | |
| Format: | Article |
| Published: |
University of Kragujevac, Faculty of Philology & Arts
2020
|
| Subjects: | |
| Online Access: | View this record in EBSCOhost |
| Summary: | This paper deals with the texts by the American journalist and philologist Diana Johnstone, the British journalist Eve-Ann Prentice, and the Russian historian Elena Guskova. We shall focus on the analysis of the attitudes and insights which they have gained in their researches regarding the topics of the Kosovo and Metohija War and NATO bombing of Yugoslavia. Although it is often heard that it is difficult to write about newer history, including wars immediately after their termination, that it is necessary to deflect, let the events settle down and create a certain temporal distance, it does not always have to be so – a specific danger is hidden in the act of waiting, which stems from the progressive amnesia induced by the contemporary culture. Thus the question of the Yugoslav wars of the Nineties needs to be actualized, so that it does not become subjected to oblivion or, even worse, to radical revisions. У овом раду биће речи о текстовима Дајане Џонстон, америчке новинарке и филолога, британске новинарке Ив-Ен Прентис и Јелене Гускове, руске историчарке. Фокусирали смо се на анализу њихових ставова и увида до којих су дошле у својим истраживањима бавећи се темом рата на Косову и Метохији и НАТО бомбардовањем Југославије. Иако често можемо чути како је незахвално писати о новијој историји, па и о ратовима непосредно по њиховом окончању, да је неопходно учинити отклон и пустити да се догађаји слегну и створи одређена временска дистанца, то ипак не мора увек да буде тако, у чекању се крије својеврсна опасност, управо због прогресивне амнезије коју савремена култура подстиче. Тако и питање jугословенских ратова деведесетих мора бити актуализовано, како не би било подвргнуто забораву или што је још горе радикалним ревизијама. Оно по чему су њихови текстови значајни, између осталог, јесте и чињеница да поменуте ауторке настоје да пруже објективну анализу ратних сукоба на Балкану деведесетих година прошлог века. Дајана Џонстон тако у студији FOOLS’ CRUSADE: Yugoslavia, NATO and Western Delusions истражује узроке и последице распада Југославије и то на основу великог броја поузданих извора, документарне грађе, научних студија посвећених том питању. Она посебно истиче кључну улогу eвроатлантских сила у том процесу, које су рат НАТО алијансе 1999. представљале јавности као срећан завршетак низа драматичних збивања. Многи значајни елементи су у медијима током целе деценије прошлог века систематски прећуткивани или кривотворени, што је довело до креирања колективне фикције која се перпетуирала унедоглед. Ив-Ен Прентис, у мемоарској прози ONE WOMAN’S WAR, износи сопствена сведочанства о томе шта се догађало на терену током деведесетих. Kао новинарка и дописница Тајмса за Балкан у истраживање је кренула са жељом да преиспита званичну слику коју су западни медији у то време пласирали. Гускова, која се у својим текстовима и студијама бави кризом на Балкану током друге половине XX века, а посебно недавним сукобима на овом простору, сматра да је на Балкану главни метод настојања да се успостави мир постао не усаглашавање ставова зараћених страна, него ултиматуми моћника. Све три ауторке деле заједнички став да такозвано „хуманитарно бомбардовање” Југославије, под изговором спречавања „хуманитарне катастрофе”, какво су промовисале евроатлантске силе, означава прекретницу у међународном праву као и насилно наметање новог светског поретка једној сувереној држави. |
|---|