A Bloodthirsty Tyrant or a Righteous Landlord? Smail-aga Čengić in Literature and Oral Tradition.
The 1840 murder of a notable 19th century Bosnian dignitary Smail-aga Čengić immediately inspired strong artistic production in the South Slav literature and oral tradition. These narratives, comprising newspaper articles, oral epic songs, and particularly Ivan Mažuranić's literary epics written in...
| Publicado en: | Bulletin of the Institute of Ethnography of the Serbian Academy of Sciences & Arts / Glasnik Etnografskog Instituta SANU Vol. 69; no. 1; pp. 109 - 125 |
|---|---|
| Autor principal: | |
| Formato: | Artículo |
| Publicado: |
Institute of Ethnography, SASA
2021
|
| Materias: | |
| Acceso en línea: | Ver este registro en EBSCOhost |
| Sumario: | The 1840 murder of a notable 19th century Bosnian dignitary Smail-aga Čengić immediately inspired strong artistic production in the South Slav literature and oral tradition. These narratives, comprising newspaper articles, oral epic songs, and particularly Ivan Mažuranić's literary epics written in the manner of oral folk epic, presented and codified Smail-aga as a bloodthirsty tyrant whose ultimate aim was to terrorize and extinct his Christian subjects. In distinction, some marginalized local narratives and oral folk tradition, which will be examined in this article, remembered Smail-aga as a righteous and merciful lord, protector of his flock and a brave warrior. Thus, when we scrutinize several versions of oral songs about the death of Smail-aga recorded between 1845 and 1860, as well as later collected anecdotes from his native Herzegovina, it appears that his hostile portrayal in written literature was rather the contribution of the Serbian and Croatian Romantic nationalists around the mid- 19th-century than an actual popular perception of him among local people in the region that he lived with. In conclusion, the article advocates for a wider consideration of the overall polyphonic narrative tradition and the revitalization of traditional narratives that glorify values which transcend strict religious, ethnic and national divisions as a way of reimagining and revaluating relationship of the South Slavs towards the Ottoman heritage. Убиство истакнутог босанско-херцеговачког вође Смаил-аге Ченгића 1840. године одмах је инспирисало снажну продукцију у јужнословенској писаној и усменој књижевности. Ови наративи, у које спадају написи и чланци у оновременој српској и хрватској штампи, усмене песме и нарочито Мажуранићев уметнички епски спев Смрт Смаил-аге Ченгића (1846), писан у духу усмене народне епике, канонизовали су Смаил-агу као крвожедног тиранина чији је искључива намера била да тероризује и истреби себи потчињене хришћане. Међутим, неки маргинализовани локални наративи и усмена народна традиција, који ће бити размотрени у овом раду, такође памте Смаил-агу као праведног вођу, заштитника своје раје и храброг ратника. Штавише, када се детаљније размотри свих десетак доступних варијанти усмених песама о смрти Смаил-аге Ченгића, сакупљених између 1845. и 1860. године, и касније сакупљене анегдоте из Херцеговине, стиче се утисак да изразито негативна представа о Смаил-аги у писаној књижевности представља пре допринос српских и хрватских национал-романтичара половином деветнаестог века, неголи што доноси верну слику популарне представе о њему у народу и крају у ком је деловао. У закључку, рад се залаже за шире посматрање укупне полифоне наративне традиције и ревитализацију традиционалних наратива који величају извесне вредности које надилазе стриктне религијске, етничке и националне поделе, као начин за преосмишљавање и превредновање односа који јужни Словени гаје према османском наслеђу. |
|---|