Emergence of the discourse on the imitability of the Qur'an.
Numerous disciplines emerged for interpreting and assessing the Qur'an, establishing the dogma of its incomparable text. Over time, an interpretative community coalesced around this axiom, shaping and expanding the discourse on the Qur'an's inimitability. In parallel, a counter-discourse, termed in...
| Publicado en: | Bulletin of the Institute of Ethnography of the Serbian Academy of Sciences & Arts / Glasnik Etnografskog Instituta SANU Vol. 72; no. 1; pp. 13 - 41 |
|---|---|
| Autor principal: | |
| Formato: | Artículo |
| Publicado: |
Institute of Ethnography, SASA
2024
|
| Materias: | |
| Acceso en línea: | Ver este registro en EBSCOhost |
| Sumario: | Numerous disciplines emerged for interpreting and assessing the Qur'an, establishing the dogma of its incomparable text. Over time, an interpretative community coalesced around this axiom, shaping and expanding the discourse on the Qur'an's inimitability. In parallel, a counter-discourse, termed in this paper as "the imitability of the Qur'an," evolved, illustrating its genesis and the methods of its interpretative community. This discourse encompasses two manifestations: linguistic and stylistic imitation of the Qur'an and a critical approach viewing the Qur'an as a text that imitates others, raising uncertainties about its motives, authorship, originality, and authenticity. У сврху тумачења и вредновања Курана развијено је мноштво дисципли- на, у чијим је оквирима испољена догма о ненадмашивости његовог те- кста. Око тог се аксиома временом оформила интерпретативна заједница која је успоставила и надаље надограђивала „дискурс неимитативности Курана". Паралелно с тим, као противструја развијао се дискурс који смо у раду назначили као „имитативност Курана", појаснивши процес ње- говог уобличавања и методе на које се ослања његова интерпретативна заједница. Овај дискурс може се односити на две врсте испољавања: прва, лингвостилистичко опонашање Курана, и друга, критички приступ Курану као тексту који и сам опонаша друге текстове, уз сумњу у његове мотиве, ауторство, оригиналност и аутентичност. |
|---|