Lessons Learned from Applied Participatory Practices in Museums and Inclusion of People from Vulnerable Social Groups.
In the article, the author reflects on contemporary museology and cultural anthropology paradigms that focus on participation and collaboration to include people from vulnerable groups in the museum work. The article presents how the paradigm shift to participation or collaboration changes the epist...
| Publicado en: | Bulletin of the Institute of Ethnography of the Serbian Academy of Sciences & Arts / Glasnik Etnografskog Instituta SANU Vol. 71; no. 1; pp. 181 - 203 |
|---|---|
| Autor principal: | |
| Formato: | Artículo |
| Publicado: |
Institute of Ethnography, SASA
2023
|
| Materias: | |
| Acceso en línea: | Ver este registro en EBSCOhost |
| Sumario: | In the article, the author reflects on contemporary museology and cultural anthropology paradigms that focus on participation and collaboration to include people from vulnerable groups in the museum work. The article presents how the paradigm shift to participation or collaboration changes the epistemological value of experiential knowledge related to cultural heritages and the way museums work. Finally, the author shows how three experimental participatory, collaborative practices in national museums with the change of perspective on people's role from passive visitors to active collaborators also changed the perspective on their vulnerability and presented a valuable tool for better social inclusion. Through participatory approaches, museums can gain more social relevance in contemporary society. Ауторка у овом чланку промишља савремене музеолошке и културно-антрополошке парадигме фокусиране на партиципацију и сарадњу, а ради инклузије људи из рањивих друштвених група у музејски рад. Чланак показује како промена парадигме усмерене ка учешћу или сарадњи мења епистемолошку вредност искуственог знања у вези са културним наслеђем и начинима на који музеј функционише. На крају, ауторка показује како су три експерименталне партиципативне, сарадничке праксе у националним музејима - променом перспективе о улози људи од пасивних посетилаца до активних сарадника - такође промениле перспективу о њиховој рањивости и представиле вредан алат за бољу друштвену инклузију. Путем партиципативних приступа, музеји могу добити већи друштвени значај у савременом друштву. |
|---|